1.Važite za čoveka koji je pun energije i stalno u pokretu. Da li Vas je godina za nama malo usporila i čemu Vas je naučila ?

U izazovnim vremenima, baš kakvo je i ovo u kome trenutno svi živimo, čovek osvesti ono što mu je najvažnije i što mu je izvor snage i motivacije. Moja porodica je moja snaga i ako se može reći da je svako zlo za neko veće dobro, onda je ova pandemija učinila da se vratimo istinskim vrednostima, da cenimo svaki trenutak koji provedemo sa najbližima i da ništa ne uzimamo zdravo za gotovo. Imati oca, sopstvenu decu, kuću, posao. Na tome sam jako zahvalan. Izuzetno mi znači podrška najbližih u svemu što radim i zato je rado i pružam. Od oca sam nasledio ljubav prema graditeljstvu i to sam preneo i svojim sinovima. Mi Tončevi smo delatni ljudi i volimo da na kraju dana vidimo rezultate. Gradjevinarstvo je sjajno zato što je vaše angažovanje očigledno i merljivo, ali gradjenje medjuljudskih odnosa, što smatram trudbeničkim poslom,u privatnom i poslovnom životu je mnogo zahtevnije i odgovornije. To je projekat sa svakodnevnim izmenama, dopunama i ulaganjima. Volim za sebe da verujem da sam i na porodičnom zadatku uspešan kao i u drugim segmentima života. Svakako dajem svoj maksimum. Ono što je najteže, ali i najvažnije, jeste biti prisutan. Često želim da prkosim zakonima fizike koji nas ograničavaju prisustvom samo na jednom mestu u isto vreme. Mada nisu retki dani kada ujutro pijem kafu u Surdulici, do podne sam u Beogradu, a do kraja radnog vremena na sastanku u Nišu ili Vranju i uveče opet u Beogradu. Nisam siguran da li se sada hvalim ili žalim. Naravno da se šalim. Energije mi ne manjka, a ovako aktivan život sa najrazličitijim interesovanjima, od vodjenja gradjevinske firme, preko rada u fudbalskom savezu Srbije, preko politike i sada angažovanjem na mestu ministra u Vladi Srbije je potvrda moje prirode ali i želje da se dokažem i pokažem. Siguran sam da ću uspeti sve da postignem, a ukoliko usput nekoga pokrenem i motivišem onda je satisfakcija potpuna.

 

  1. Šta biste u mladosti drugačije uradili da ste znali sve što danas znate?

Ništa. Ja bih sve opet, ispočetka. Da ne zvučim pretenciozno, ali istina je da sam zadovoljan svime što sam do sada doživeo i prošao. Pritom mislim i na sve loše trenutke, ne samo one dobre. U stvari zahvalniji sam neprijatnijim životnim iskustvima, i privatnim i poslovnim, jer su upravo ona služila da budem bolji, jači, odgovorniji. Rodjen sam i odrastao u Surdulici. To s ponosom ističem jer mnogi svoje poreklo, naročito ukoliko su iz nedovoljno razvijenih sredina, smatraju velikim nedostatkom. Voleo bih kada bi mladi ljudi svoje startne životne pozicije uvek doživljavali kao prednost, makar kao jasan uvid šta žele da promene i kako bi voleli da njihov život izgleda. Lepo je imati kuću, ali je još lepši osećaj izgraditi istu. Ukoliko nešto želite uvek nadjete način. I zaista uvek i sve zavisi od vas. Koliko ste spremni da svaki dan posvetite vremena na ostvarivanju vaših ciljeva i koliko ste na tom putu spremni da pomognete drugima. Ne smete se štedeti na deljenju znaja, ljubavi i dobrote, jer to su stvari koje se deljenjem umnožavaju. Kada danas znam da imam iste prijatelje više od trideset godina i da smo zajedno prošli mnoge uzbrdice i nizbrdice, a pritom ostali iskreni u odnosu i jednako mladi duhom koji nas je na početku i povezao to me čini izuzetno spokojnim i srećnim.

 

  1. I u bavljenju fudbalu i u politici vrlo ste strastveni i često stavljate znak jednakosti izmedju ove dve profesije.

U fudbalu, kao i u politici, uspeh je rezultat timskog rada. Ni najbolji igrač na svetu ne bi mogao bez pravih dodavanja, organizovanog napada, iskusne odbrane i podrške navijača. Kada posmatrate uigran i dobar tim sve izgleda lepo i jednostavno, toliko da zaboravite godine upornog i teškog rada i treninga. Talenat je jako važan ali rešenost da se pobedi je presudan momenat u svakom delovanju, i sportskom i političkom. Dobro je kada imate sa kim da odmeravate snage i veštine, a najbolje je da ste inspirisani da se takmičite sa sobom i sebi samom budete merilo. Svaki dan možete uraditi još nešto bolje, važnije i korisnije.

I za politiku i za fudbal je potrebno srce, hrabrost i umeće. Za sjajan pas ćete dobiti ovacije, za odlučujuć gol slavu, a za grešku strašnu pogrdu i osudu. Naravno, uvek će biti onih koji će i u dobroj igri videti nešto loše i naći zamerku na svaki vaš potez. Logično je da se oko najboljeg uvek organizuje strategija igre i da se od njega uvek očekuje najviše. Velika je to stvar, ali i velika odgovornost. I u fudbalu i u politici, i u svakom drugom timskom radu.

Volim fudbal. Jako. Ne propuštam utakmice Radnika iz Surdulice i ozbiljno shvatam navijanje i bodrenje. Prirodno je da su i moji sinovi isti u ovoj strasti i da zajedno možemo da doživimo sve što fudbal sa sobom nosi, od sreće da upoznate majstore i legende ove igre do toga da ste svedoci formiranja nekih novih idola nacije. U našoj porodici fudbal se svakodnevno živi i jedino moja supruga nema kopačke. Dogodi se i da danas u pretrpanom rasporedu uspem da rekreativno zaigram sa starim prijateljima na male goliće. Nisam najbolji ni najbrži, ali svakako mogu najduže da izdržim.

  1. Jug Srbije je uvek asocijacija i na dobre kafane i hedonistički odnos prema životu. Kakvi ste Vi u kafani ?

Ja sam čovek sa Juga i verujem da sam povlašćen što sam u nasledje dobio karakterističnu ljubav i prema životu i ljubav prema ljudima. Najbolje mesto gde se ovakve ljubavi sreću je kafana. Kafana je i zgodno mesto za poslovne susrete. Toliko puta je mnogo fantastičnih ideja i dobrih poslovnih odnosa započeto upravo ovde. Kada je hrana, muzika, pesma u pitanju, ne postoji bolje mesto na svetu nego jug Srbije. Temperament, emocija, atmosfera, radost i tuga je nešto što retko gde može tako jasno da se vidi i doživi. Kafana je za nas južnjake druga kuća gde kada udjete znaju i bez pitanja čime da vas nahrane i koje piće da vam donesu. To je mesto na kome, oni koji znaju da posmatraju, mogu o vama više da saznaju nego iz svih vaših izgovorenih reči. Koja vas pesma pogadja a na koju dižete ruke je sažet prikaz vašeg trenutnog duhovnog i telesnog stanja, kratka biografija. Iskreno mi fali taj prisni ljudski momenat otvorenosti i iskrenosti u zagrljajima i zajedničkom veselju, ali hajde da se izborimo sa trenutnom situacijom, pa da sve mnogostruko nadoknadimo.

  1. Da li nekada odmarate i koliko koristite prirodne lepote kraja u kome ste rodjeni?

Kada osetim akumalaciju stresa ili umor najbolje i najbrže se resetujem na Vlasini. To prirodno bogatstvo koje mi u Surdulici imamo je nemerljivo i često se ta lepota i mir ne mogu opisati rečima. Šuma i jezero su najbolja detoksikacija u ovo užurbano vreme i sve zatevniji tempo života. Nažalost, ne sećam se kada sam poslednji put bio na pecanju jer to je luksuz koji zahteva čitav dan, a trenutno sebi mogu da priuštim jedino instant relaksaciju koja se svodi više na minute nego na sate. Za sada mi je to dovoljno, a svi koji me poznaju znaju da živim sa telefonom u ruci, javljam se svima i reagujem odmah i sada nevezano od mesta i trenutka gde se nalazim i bez obzira da li je ponedeljak, vikend ili bilo koji drugi dan. Moja porodica, prijatelji i saradnici mi često sugerišu da malo usporim a oni su najviše izloženi ovom mom zahtevnom funkcionisanju u svakodnevnom životu, ali još uvek svaka moja rečenica počinje sa hajde, moramo, možemo, još samo da ovo završimo.