Београд, 21. септембар 2021 – Кабинет министра Новице Тончева, задужен за унапређење развоја недовољно развијених општина, у сарадњи са Кабинетом Ане Брнабић и специјалном саветницом премијерке за спровођење Агенде 2030 проф. др Славицом Ђукић Дејановић кренуо је са реализацијом друге фазе пројекта „Одрживи развој: изазови и могућности на локалном нивоу“. Велику помоћ у реализацији округлих столова у неразвијеним општинама пружају Швајцарска и Немачка организација за сарадњу, посредством Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, а у оквиру пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030”.

У питању су онлине округли столови у којима учествују и представници недовољно развијених средина као и представници социјално-економског развоја, а циљ је постављање правца одрживог развоја и усклађивање циљева Агенде о одрживом развоју са локланим плановима.

 

“Овакав тип дијалога је изузетно важан како бисмо, сви заједно, сагледали потешкоће општина на локалном нивоу, а онда заједничким снагама  радили и допринели остваривању одрживог развоја. Наш најважнији циљ је да повећамо квалитет живота локалног становништва и одржимо и унапредимо демографску структуру која ће обезбедити одржив социо-економски и демографски развој и ових делова Србије. Захвалан сам што нас подржавају и представнци Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) који су препознали значај и важност ове теме, односно на пружању адекватне помоћи и подршке девастираним општинама за раст и развој, смањивање сиромаштва, побољшање социјално – економске ситуације, а што се директно поклапа са циљевима Агенде 2030, конкретно са циљем 11“ нагласио је министар Тончев.

 

Циљеви одрживог развоја (ЦОР) Агенде 2030 званично су ступили на снагу 1. јануара 2016. након усвајања резолуције на Генералној скупштини Уједињених нација у септембру 2015. У наредних 15 година се од држава потписница, међу којима је и Србија, очекује да мобилишу све ресурсе како би искоренили сиромаштво, борили се против неједнакости и нашли одговоре на климатске промене. Агендом 2030. је дефинисано 17 циљева на чије остварење су се обавезале државе потписнице.

 

Захваљујући министру Новици Тончеву и његовом Кабинету за развој недовољно развијених општина, у мају ове године, недовољно развијене општине у Србији, које спадају у 4. категорију по степену развијености, њих укупно 41, добилe су бесповратну помоћ од 320 милиона динара, за реализацију бројних пројеката важних за унапређење услова живота у тим локалним срединама.

Председник општине Петровац на Млави Душко Недић нагласио је да  је веома задовољан улогом и сарадњом са Кабинетом за развој недовољно развијених општина. “Сматрам да је таргетирање конкретних проблема, али и планова за развој и унапређење, најпре путем упитника који смо попуњавали, а затим и кроз Јавни позив, одличан начин да направимо искорак ка развоју. Јавни позив смо искористили да решимо неке од текућих проблема, али је поред финансијских средстава, свакако значајна и саветодавна улога и пружање техничке помоћи, коју Кабинет омогућава. Надамо се да ће се заједничка сарадња са Кабинетом на развоју наше општине наставити и у будућности, јер је изузетно важно да неко води бригу и о недовољно развијеним општинама, у којима су потребе другачије од оних у општинама које спадају у категорију развијених“.

Иако један од најмлађих делова Владе Србије, Кабинет министра задуженог за унапређење развоја недовољно развијених општина се може похвалити да су министар Тончев и његови сарадници константно на терену, да су обишли све општине из категорије недовољно развијених (неке и више пута), да су реализовали конкурс којим је Влада Србије бесповратно доделила 320 милиона динара за развојне пројекте недовољно развијених општина и да су неке од општина, подстакнуте енергијом самог министар Тончева, већ кренуле у реализацију тих пројеката.

Једна од општина која је добила бесповратна средства за реализацију развојног пројекта је и општина Куршумлија.
–  Као општина која се налази уз саму административну линију са јужном српском покрајином, веома нам је битно да стално унапређујемо живот грађана општине Куршумлија како бисмо задржали локално становништво на својим огњиштима. Осим што је то економски и животни, то је и безбедносно битан задатак, наглашава Родољуб Видић, по трећи пут заредом председник општине Куршумлија, тако да нам је изузетно драго да су Влада Србије и Кабинет за унапређење недовољно развијених општина, у које и ми спадамо, препознали наше напоре да унапредимо услове живота у нашој општини, и по конкурсу нам доделили седам милиона динара за изградњу водовода за село Тијовац – истакао је Видић.

С обзиром на то да општина Опово припада категорији неразвијених општина, додељена средства за пројекат реконструкције водоводне мреже на њеној територији је од изузетног значаја  јер ће пројекат који се, иначе, изводи парцијално, моћи да се настави и ове године. Од велике нам је важности постојање Министарства за недовољно развијене општине јер ми као неразвијена општина са малим буџетом можемо остварити додатне могућности финансирања – изјавио је Милош Марков, председник општине Опово.

 

Сарадња са Министарством без портфеља за неразвијене општине је заиста квалитетна, колеге су приступачне и за кратко време смо успели да обезбедимо средства за два пројекта – реконструкцију водоводне мреже и пројектовање спортске хале, један пројекат је директна инвестиција, док ћемо са израдом пројектно техничке документације за спортску халу имати предуслов за директну инвестицију – истакао је Марков.

 

У наредном периоду министар Тончев и представници његовог Кабинета посетиће све 41 локалне самоуправе која су добила бесповратна средства за израду пројектно-техничке документације (Програм 1), у износу од 70 милиона динара, и за реализацију 38 инфраструктурних пројеката (Програм 2), око 250 милиона динара, и притом проверити како теку радови на реализацији одобрених и финансираних пројеката. Министар Тончев у континуитету показује, личним примером, како треба да се понаша један одговоран и посвећен министар који се залаже за добробит грађана у неразвијеним општинама са фокусом на то да млади људи имају услове да остану да живе, раде и граде породице у местима у којима су рођени.